Web sajt DeronjaVitamini iz kuhinje od A - B
:: Korisne Stvari :: Mali Saveti
Strana 1 od 1
Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:53
Artičoka - biljka izuzetne lekovitosti
[You must be registered and logged in to see this link.]
Artičoku (Cynara scolimus) među povrćem smatraju najplemenitijom. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu.
Artičoka je dijetalna biljka, bogata vitaminima i mineralima. Cveta od aprila do avgusta, a bere se u junu i julu kada sazru cvetne glavice. Izuzetno je lekovita, s tim što se za spravljanje lekovitih preparata koriste samo listovi. Plavo- ljubičasti i crveno-ljubičasti cvetovi koji se koriste u ishrani nemaju lekovito dejstvo.
Listovi sadrže cinarin, specifična flavonoidna jedinjenja, brojne hidroksi-kiseline. Za njen pomalo opor i gorak ukus zaslužna je taninska kiselina. To je i razlog što pre upotrebe treba da se prokuva u slanoj ili limunom zakiseljenoj vodi. Međutim, treba napomenuti da su njena jedinjenja vrlo osetljiva i sušenjem se raspadaju, zbog čega pravu delotvornost preparati postižu od sveže biljke. Ukoliko baš mora da se suši, onda taj proces treba da bude brz i na povišenoj temperaturi.
Artičoka je bogata kalijumom i fosforom, dok je prisustvo kalcijuma i magnezijuma zastupljenije nego kod većine drugog povrća. Mangan ima posebnu vrednost jer se nalazi u ćelijama jetre, pankreasa, bubrega i kostiju, a učestvuje i u sintezi mukopolisaharida, kao i u sintezi holesterola i masnih kiselina u jetri. Poseduje i obilje vitamina C, A, kao i vitamine B grupe. Sadrži i dosta ugljenih hidrata, zavidnu količinu celuloze i zanemarljive količine masti i belančevina. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu. Za ekstrakt lišća artičoke potvrđeno je da smanjuje nivo holesterola u krvi. Takođe su i dobri diuretici zbog čega se koriste kod oboljenja bubrega. Preporučuje se i kod ciroze jetre, jer poboljšava protok žuči i funkcije jetre. Deluje blagotvorno i na organe za varenje, uklanjajući gorušicu, osećaj nadutosti, mučnine, povraćanja i bolova u trbuhu. Artičoka ima i snažno antioksidansno delovanje, zbog čega uspešno štiti jetru od toksina i infekcija, a stimuliše i regeneraciju ćelija jetre. Tradicionalno, artičoka se koristi za čišćenje organizma. Tretman se obično sprovodi rano s proleća, ali i posle dugotrajnog uzimanja lekova, koje traje tri do četiri nedelje. Cilj je da se olakša regeneracija jetre koja je opterećena pojačanim metabolizmom i izlučivanjem lekova. Preporučuje se i ljudima koji su profesionalno izloženi negativnom uticaju raznih organskih rastvarača, lakovima, kao i osobama koje imaju alergijske tegobe, uzrokovane različitim sastojcima u hrani i drugim alergenima. Starijim ljudima pomaže naročito kod pojave azotemije, odnosno trovanja toksinima vlastitog organizma koje uzrokuju oboleli bubrezi ili zastoj mokrenja. Korisna je i dijabetičarima jer je siromašna šećerom.
Artičoka se ne preporučuje dojiljama, jer nepovoljno utiče na lučenje mleka. Ne preporučuje se ni osobama kod kojih postoji sumnja na prisustvo kamena u žučnoj kesi i neprohodnost žučnih kanala. Isto se odnosi i na osobe sa osetljivim želucem, oštećenom jetrom ili bubrezima.
VIŠESTRUKO LEČENJE
Preparati artičoke snižavaju nivo povišenog holesterola u krvi delujući istovremeno i na druge važne metaboličke procese u organizmu. Ova biljka snižava loš holesterol, a podiže nivo dobrog. To se postiže usled pojačanbog lučenja žuči, na koju ona takođe deluje, pri čemu jetra pojačava metabolizam pretvarajući holesterol u žučnu kiselinu.
Za razliku od lekova statina, artičoka ne smanjuje sintezu holesterola nego samo povećava njegovu razgradnju. Taj mehanizam je presudan u završnici takozvanog rezervnog transporta holesterola, tokom kojeg se organizam rešava njegovog viška. Hepatobilijarna insuficijencija, odnosno loš protok žuči, često je zanemaren problem, čije su posledice nadutost, opstipacija, tegobe vezane za varenje, kao i povišen holesterola. Nadutost se uglavnom ispoljava posle jela.
Dok se uzimaju preparati na bazi artičoke, treba izbegavati holesterolom bogate namirnice kao što su crveno meso, jaja, masti životinjskog porekla i rafinisana biljna ulja. Artičoka se uzima kao napitak mesec dana tri puta dnevno, a zatim jednom do dva puta dnevno kao “doza održavanja”. Postoje i šumeće tablete i tableta koje se proizvode u dozi od 500 miligrama, koje predstavljaju čist ekstrakt artičoke, pa je dovoljno piti jednu dnevno.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Artičoku (Cynara scolimus) među povrćem smatraju najplemenitijom. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu.
Artičoka je dijetalna biljka, bogata vitaminima i mineralima. Cveta od aprila do avgusta, a bere se u junu i julu kada sazru cvetne glavice. Izuzetno je lekovita, s tim što se za spravljanje lekovitih preparata koriste samo listovi. Plavo- ljubičasti i crveno-ljubičasti cvetovi koji se koriste u ishrani nemaju lekovito dejstvo.
Listovi sadrže cinarin, specifična flavonoidna jedinjenja, brojne hidroksi-kiseline. Za njen pomalo opor i gorak ukus zaslužna je taninska kiselina. To je i razlog što pre upotrebe treba da se prokuva u slanoj ili limunom zakiseljenoj vodi. Međutim, treba napomenuti da su njena jedinjenja vrlo osetljiva i sušenjem se raspadaju, zbog čega pravu delotvornost preparati postižu od sveže biljke. Ukoliko baš mora da se suši, onda taj proces treba da bude brz i na povišenoj temperaturi.
Artičoka je bogata kalijumom i fosforom, dok je prisustvo kalcijuma i magnezijuma zastupljenije nego kod većine drugog povrća. Mangan ima posebnu vrednost jer se nalazi u ćelijama jetre, pankreasa, bubrega i kostiju, a učestvuje i u sintezi mukopolisaharida, kao i u sintezi holesterola i masnih kiselina u jetri. Poseduje i obilje vitamina C, A, kao i vitamine B grupe. Sadrži i dosta ugljenih hidrata, zavidnu količinu celuloze i zanemarljive količine masti i belančevina. Lekovitost biljke poznata je vekovima, a potiče upravo od gorkih sastojaka u lišću i korenu. Za ekstrakt lišća artičoke potvrđeno je da smanjuje nivo holesterola u krvi. Takođe su i dobri diuretici zbog čega se koriste kod oboljenja bubrega. Preporučuje se i kod ciroze jetre, jer poboljšava protok žuči i funkcije jetre. Deluje blagotvorno i na organe za varenje, uklanjajući gorušicu, osećaj nadutosti, mučnine, povraćanja i bolova u trbuhu. Artičoka ima i snažno antioksidansno delovanje, zbog čega uspešno štiti jetru od toksina i infekcija, a stimuliše i regeneraciju ćelija jetre. Tradicionalno, artičoka se koristi za čišćenje organizma. Tretman se obično sprovodi rano s proleća, ali i posle dugotrajnog uzimanja lekova, koje traje tri do četiri nedelje. Cilj je da se olakša regeneracija jetre koja je opterećena pojačanim metabolizmom i izlučivanjem lekova. Preporučuje se i ljudima koji su profesionalno izloženi negativnom uticaju raznih organskih rastvarača, lakovima, kao i osobama koje imaju alergijske tegobe, uzrokovane različitim sastojcima u hrani i drugim alergenima. Starijim ljudima pomaže naročito kod pojave azotemije, odnosno trovanja toksinima vlastitog organizma koje uzrokuju oboleli bubrezi ili zastoj mokrenja. Korisna je i dijabetičarima jer je siromašna šećerom.
Artičoka se ne preporučuje dojiljama, jer nepovoljno utiče na lučenje mleka. Ne preporučuje se ni osobama kod kojih postoji sumnja na prisustvo kamena u žučnoj kesi i neprohodnost žučnih kanala. Isto se odnosi i na osobe sa osetljivim želucem, oštećenom jetrom ili bubrezima.
VIŠESTRUKO LEČENJE
Preparati artičoke snižavaju nivo povišenog holesterola u krvi delujući istovremeno i na druge važne metaboličke procese u organizmu. Ova biljka snižava loš holesterol, a podiže nivo dobrog. To se postiže usled pojačanbog lučenja žuči, na koju ona takođe deluje, pri čemu jetra pojačava metabolizam pretvarajući holesterol u žučnu kiselinu.
Za razliku od lekova statina, artičoka ne smanjuje sintezu holesterola nego samo povećava njegovu razgradnju. Taj mehanizam je presudan u završnici takozvanog rezervnog transporta holesterola, tokom kojeg se organizam rešava njegovog viška. Hepatobilijarna insuficijencija, odnosno loš protok žuči, često je zanemaren problem, čije su posledice nadutost, opstipacija, tegobe vezane za varenje, kao i povišen holesterola. Nadutost se uglavnom ispoljava posle jela.
Dok se uzimaju preparati na bazi artičoke, treba izbegavati holesterolom bogate namirnice kao što su crveno meso, jaja, masti životinjskog porekla i rafinisana biljna ulja. Artičoka se uzima kao napitak mesec dana tri puta dnevno, a zatim jednom do dva puta dnevno kao “doza održavanja”. Postoje i šumeće tablete i tableta koje se proizvode u dozi od 500 miligrama, koje predstavljaju čist ekstrakt artičoke, pa je dovoljno piti jednu dnevno.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:54
Beli luk - lek budućnosti
[You must be registered and logged in to see this link.]
Beli luk (allium sativum) poznat je kao hrana, ali i kao lek već više hiljada godina. Iz najstarijih spisa, spomenika i predanja vidi se da su ga koristili Feničani, Jevreji, Vavilonci, Persijanci, Stari Grci, Stari Rimljani, Egipćani, Kinezi i Indusi.
O hranljivim i lekovitim svojstvima belog luka u prošlosti uglavnom se dosta zna pa su mu pridavane čak i magijske osobine u borbi protivm uroka, veštica, zlih čini i vampira.
Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa listovima) visine do 1 m. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.
Korisni sastojci
Ispitivanjima je ustanovljeno da beli luk sadrži oko 200 aktivnih materija, u koncentrovanom obliku, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.
Beli luk je bogat vitaminima i mineralima:
* adenozin
* alicin
* aminokiseline
* biljna vlakna
* biljne masti
* vitamin A
* vitamin B1 i B2
* vitamin C
* gvožđe
* enzimi
* eterična ulja
* jod
* kalijum
* kalcijum
* selen
* sumpor
* fosfor
Primena u ishrani
Beli luk se koristi sirov, kuvan, kao dodatak jelima, ali i kao sredstvo za čuvanje hrane od kvarenja.
Korišćenje
Kinezi su još pre mnogo vekova spravljali mnoge lekove na bazi belog luka.
U našoj narodnoj medicini beli luk se smatra univerzalnim lekom za mnoge bolesti.
Beli luk se kao lek koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima. Pored toga, sok od belog luka se upotrebljava za spravljanje tinktura ili za spravljanje premaza ili obloga. Postoje tablete i kapsule belog luka pa ih mogu koristiti i osobe koje ne vole ukus i miris belog luka.
Beli luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo, tako da se njegovo delovanje upoređuje sa najboljim antibioticima.
Treba voditi računa o tome da beli luk zajedno sa visokim dozama vitamina E, ginka, heparina, aspirina i trentala može izazvati neželjena dejstva, pa se onda treba konsultovati sa lekarom.
Lekovito dejstvo
Beli luk pomaže pri lečenju sledećih bolesti i tegoba:
* akne
* alergijski rinitis
* apopleksija
* arteroskleroza
* astma
* bolesti srca i krvnih sudova
* bolesti usta i organa za disanje
* bronhitis, prehlade i grip
* glavobolja
* gljivične infekcije
* grčevi
* gubitak koncentracije
* depresija
* dečije gliste
* difterija
* dijabetes
* zatvor
* infekcije mokraćnih puteva
* impotencija
* infarkt
* kandida
* kašalj
* kolera
* mnoge vrste raka
* moždani udar
* natečeni limfni čvorovi
* neplodnost
* nervoza
* nesvestica
* poremećaj metabolizma
* povišeni krvni pritisak
* poremećaj elastičnosti krvnih sudova
* povišeni nivo holesterola i triglicerida
* potištenost
* premor
* problemi sa vidom
* problemi sa varenjem
* problemi sa jetrom i želucem
* problemi sa žučnom kesom
* problemi sa nervima
* problemi sa pamćenjem
* problemi sa cirkulacijom
* proliv
* povećana perut i opadanja kose
* razdražljivost
* regulisanje šećera u krvi
* simptomi starenja
* skleroza
* smanjenje apetita
* sprečavanje ugrušavanja krvi
* stenokardija
* stabilisanje crevne flore
* tifus
* tromboza
* tuberkuloza
* herpes
* hronični umor
* čmičak
Obloge
Obloge od belog luka povoljno deluju protiv čireva, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), bradavica, gljivičnih infekcija kože i mnogih kožnih bolesti.
Zaključak
Na osnovu najnovijih naučnih ispitivanja i svega navedenog, slobodno se može reći da je beli luk jedna od najlekovitijih biljaka.
Beli luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Beli luk (allium sativum) poznat je kao hrana, ali i kao lek već više hiljada godina. Iz najstarijih spisa, spomenika i predanja vidi se da su ga koristili Feničani, Jevreji, Vavilonci, Persijanci, Stari Grci, Stari Rimljani, Egipćani, Kinezi i Indusi.
O hranljivim i lekovitim svojstvima belog luka u prošlosti uglavnom se dosta zna pa su mu pridavane čak i magijske osobine u borbi protivm uroka, veštica, zlih čini i vampira.
Beli luk je jednogodišnja zeljasta biljka sa lukovicom (korenom) u zemlji i stabljikom (sa listovima) visine do 1 m. U našim krajevima je dostupan za ishranu tokom cele godine.
Korisni sastojci
Ispitivanjima je ustanovljeno da beli luk sadrži oko 200 aktivnih materija, u koncentrovanom obliku, a da ih najviše ima u lukovici, mada se u ishrani koriste cvet, stabljika i listovi.
Beli luk je bogat vitaminima i mineralima:
* adenozin
* alicin
* aminokiseline
* biljna vlakna
* biljne masti
* vitamin A
* vitamin B1 i B2
* vitamin C
* gvožđe
* enzimi
* eterična ulja
* jod
* kalijum
* kalcijum
* selen
* sumpor
* fosfor
Primena u ishrani
Beli luk se koristi sirov, kuvan, kao dodatak jelima, ali i kao sredstvo za čuvanje hrane od kvarenja.
Korišćenje
Kinezi su još pre mnogo vekova spravljali mnoge lekove na bazi belog luka.
U našoj narodnoj medicini beli luk se smatra univerzalnim lekom za mnoge bolesti.
Beli luk se kao lek koristi sirov ili kuvan, ali i kao dodatak jelima. Pored toga, sok od belog luka se upotrebljava za spravljanje tinktura ili za spravljanje premaza ili obloga. Postoje tablete i kapsule belog luka pa ih mogu koristiti i osobe koje ne vole ukus i miris belog luka.
Beli luk ima dezinfekciono, antibakterijsko i fungicidno dejstvo, tako da se njegovo delovanje upoređuje sa najboljim antibioticima.
Treba voditi računa o tome da beli luk zajedno sa visokim dozama vitamina E, ginka, heparina, aspirina i trentala može izazvati neželjena dejstva, pa se onda treba konsultovati sa lekarom.
Lekovito dejstvo
Beli luk pomaže pri lečenju sledećih bolesti i tegoba:
* akne
* alergijski rinitis
* apopleksija
* arteroskleroza
* astma
* bolesti srca i krvnih sudova
* bolesti usta i organa za disanje
* bronhitis, prehlade i grip
* glavobolja
* gljivične infekcije
* grčevi
* gubitak koncentracije
* depresija
* dečije gliste
* difterija
* dijabetes
* zatvor
* infekcije mokraćnih puteva
* impotencija
* infarkt
* kandida
* kašalj
* kolera
* mnoge vrste raka
* moždani udar
* natečeni limfni čvorovi
* neplodnost
* nervoza
* nesvestica
* poremećaj metabolizma
* povišeni krvni pritisak
* poremećaj elastičnosti krvnih sudova
* povišeni nivo holesterola i triglicerida
* potištenost
* premor
* problemi sa vidom
* problemi sa varenjem
* problemi sa jetrom i želucem
* problemi sa žučnom kesom
* problemi sa nervima
* problemi sa pamćenjem
* problemi sa cirkulacijom
* proliv
* povećana perut i opadanja kose
* razdražljivost
* regulisanje šećera u krvi
* simptomi starenja
* skleroza
* smanjenje apetita
* sprečavanje ugrušavanja krvi
* stenokardija
* stabilisanje crevne flore
* tifus
* tromboza
* tuberkuloza
* herpes
* hronični umor
* čmičak
Obloge
Obloge od belog luka povoljno deluju protiv čireva, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), bradavica, gljivičnih infekcija kože i mnogih kožnih bolesti.
Zaključak
Na osnovu najnovijih naučnih ispitivanja i svega navedenog, slobodno se može reći da je beli luk jedna od najlekovitijih biljaka.
Beli luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:54
Beli slez – veoma lekovita biljka
[You must be registered and logged in to see this link.]
Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez...
Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istočne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na rečnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju.
Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatična i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poređani, srebrnobeličaste boje, a cvetovi su ružičasti.
Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrži dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza.
Sastav
Beli slez sadrži mnoge korisne sastojke i supstance:
* asparagin
* betain
* biljna vlakna
* biljne masti
* eterična ulja
* invertni šećer
* pektin
* saharozu
* skrob
* ugljene hidrate
* fosfate
Lekovito dejstvo
Beli slez se koristi u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo:
* akne
* alergije
* astma
* bolesti bešike
* bolesti grla i nosa
* bronhitis
* gnojni čirevi
* grčevi u želudcu
* ekcem
* zanoktice
* zatvor
* infekcije polnih organa
* infekcije kože
* infekcije očiju
* jačanje imuniteta
* koprivnjača
* kašalj i promuklost
* kijavica
* može se koristiti kao diuretik
* nesanica
* otvorene rane (obloge)
* plućni katar
* prevencija kod organa za varenje
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima (obloge)
* protiv proliva
* problemi sa mokrenjem
* razne infekcija
* sinuzitis
* sindrom nadraženih creva
* sprečavanje bubrežnih bolesti
* tuberkuloza
* upale organa za disanje
* upale mokraćnih kanala
* upale želuca i creva
* upala debelog creva
* cistitis
Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke
Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta tečnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu.
Veoma povoljno deluje na organizam kao čaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)
Pored upotrebe u farmaciji i medicini, beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša, kao dodatak.
Beli slez se najviše koristi za lečenje disajnih organa (nos, grlo, pluća...) kod dece, u vidu čajeva ili kapi za nos...
Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka.
Način delovanja
Iz navedenih podataka može se zaključiti da beli slez pomaže kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit čaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za kožu. Naročito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa, problema sa organiam za varenje i protiv raznih kožnih bolesti.
Za lečenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Zbog svoje izuzetne lekovitosti, beli slez se vekovima koristi u narodnoj, ali i u savremenij medicini i farmaciji. U našim krajavima ima i drugih naziva za beli slez: dobri slez, pitomi slez, veliki slez...
Smatra se da je beli slez poreklom sa prostora istočne Evrope i zapadne Azije. Zbog svojih lekovitih osobina, uzgaja se u Evropi i Aziji, ali i u Americi i u Australiji. Kod nas ga najviše ima pored reka, na rečnim ostrvima i ritovima zbog toga što mu takvo zemljište i vlaga odgovaraju.
Beli slez (Althaea officinalis) je višegodišnja, aromatična i zeljasta biljka, koja izrasta do visine 1-2 metra. Biljka je obrasla gustim svilastim dlakama, listovi su spiralno poređani, srebrnobeličaste boje, a cvetovi su ružičasti.
Zbog svojih lekovitih sastojaka, koriste se koren, stablo, listovi i cvetovi. Iz biljke se koristi sluz koji sadrži dosta korisnih sastojaka. Hidrolizom se iz belog sleza dobijaju ksiloza, galaktoza i glikoza.
Sastav
Beli slez sadrži mnoge korisne sastojke i supstance:
* asparagin
* betain
* biljna vlakna
* biljne masti
* eterična ulja
* invertni šećer
* pektin
* saharozu
* skrob
* ugljene hidrate
* fosfate
Lekovito dejstvo
Beli slez se koristi u sledećim slučajevima kao lek ili kao pomoćno sredstvo:
* akne
* alergije
* astma
* bolesti bešike
* bolesti grla i nosa
* bronhitis
* gnojni čirevi
* grčevi u želudcu
* ekcem
* zanoktice
* zatvor
* infekcije polnih organa
* infekcije kože
* infekcije očiju
* jačanje imuniteta
* koprivnjača
* kašalj i promuklost
* kijavica
* može se koristiti kao diuretik
* nesanica
* otvorene rane (obloge)
* plućni katar
* prevencija kod organa za varenje
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima (obloge)
* protiv proliva
* problemi sa mokrenjem
* razne infekcija
* sinuzitis
* sindrom nadraženih creva
* sprečavanje bubrežnih bolesti
* tuberkuloza
* upale organa za disanje
* upale mokraćnih kanala
* upale želuca i creva
* upala debelog creva
* cistitis
Korišćenje belog sleza kao lekovite biljke
Listovi, cvetovi i koren se osuše pa se po potrebi potope u hladnu ili mlaku vodu i onda se ta tečnost koristi za piće ili premaze. Dugotrajno kuvanje umanjuje lekovita svojstva belom slezu.
Veoma povoljno deluje na organizam kao čaj u kombinaciji sa drugim lekovitim biljkama (kamilica, medunika, nana...)
Pored upotrebe u farmaciji i medicini, beli slez se koristi za spravljanje raznih slatkiša, kao dodatak.
Beli slez se najviše koristi za lečenje disajnih organa (nos, grlo, pluća...) kod dece, u vidu čajeva ili kapi za nos...
Beli slez treba kupovati u apotekama ili prodavnicama u originalnom pakovanju ili od registrovanih prodavaca biljaka.
Način delovanja
Iz navedenih podataka može se zaključiti da beli slez pomaže kod mnogih zdravstvenih problema kao lekovit čaj ili ulje za spravljanje obloga i premaza za kožu. Naročito se pokazao kao delotvoran prilikom upala disajnih organa, problema sa organiam za varenje i protiv raznih kožnih bolesti.
Za lečenje trudnica ili veoma male dece ipak se treba konsultovati sa lekarom povodom primene belog sleza.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:55
Boranija - hrani i leči
[You must be registered and logged in to see this link.]
Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Poreklom je iz Meksika, ali se koristi u ishrani skoro u svim zemljama sveta. U Evropu je boranija doneta u 16. veku. Boranija (Phaseolus vulgaris) se preporučuje za ishranu zbog svojih bioloških i lekovitih sastojaka.
Sorte
Postoji mnogo vrsta boranije, a neke od poznatijih su: tiber, nerina, lodi, fruidor, šumadinka, zlatna olovka, unidor, kineska boranija, italijanska boranija...
Postoji podela na niske i visoke sorte, a niske se više gaje zato što su jeftinije za uzgoj, a daju veće prinose. Po boji boranija može biti zelena, bledožuta, žuta, ili šarena, po dužini - dugačka, srednja ili kratka, a po obliku - šiljata, okrugla ili široka.
Sveža boranije je na pijaci dostupna od proleća do jeseni, a smrznuta, sušena i konzervirana se može naći u prodavnicama tokom cele godine.
Sastav
Boranija u sebi sadrži razne korisne sastojke kao što su:
* arginin
* bakar
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti
* vitamini B
* vitamin C
* vitamin E
* vitamin K
* vitamin PP
* gvožđe
* inzotole
* kalijum
* kalcijum
* kobalt
* magnezijum
* mangan
* mineralne soli
* natrijum
* nikl
* proteini
* saponini
* selen
* ugljeni hidrati
* folna kiselina
* fluor
* fosfor
* celuloza
* cink
* šećer
Upotreba u ishrani
Boranija ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama.
Mahuna boranije sa zrnima koristi se tako što se kuva: sveža, smrznuta, sušena ili konzervirana. Priprema se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili sa pečurkama, bademima, lešnicima. Može se kuvana koristiti i kao dodatak salatama.
Boranija se mora kuvati, pošto nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za dijetalnu ishranu i deci i trudnicama.
Lekovito dejstvo
Pošto sadrži dosta lekovitih materija, boranija povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:
* anemija
* bolesti zuba
* bolesti mokraćnih puteva
* bolesti srca i krvnih sudova
* bronhitis
* depresija
* ekcem
* impotencija
* krvarenje iz nosa
* makularna degeneracija
* kao diuretik
* nastanak šećerne bolesti
* neplodnost
* nesanica
* osteoporoza
* otvorene rane i prelomi
* pad imuniteta
* prevencija bolesti organa za varenje
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima i borama
* problemi sa kostima
* problemi sa holesterolom
* problemi u trudnoći
* razne infekcija
* sinusitis
* sprečavanje bubrežnih bolesti
* sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
* stres
* hipertireoza
* hronični umor
Zaključak
Boranija je veoma korisna namirnica i dobar prirodan antioksidans, kao i lek za prevenciju i lečenje raznih bolesti.
Na organizam boranija deluje slično insulinu, a deluje i na izlučivanje otrovnih materija iz organizma.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Boranija je veoma hranljivo povrće iz roda mahunarki. Poreklom je iz Meksika, ali se koristi u ishrani skoro u svim zemljama sveta. U Evropu je boranija doneta u 16. veku. Boranija (Phaseolus vulgaris) se preporučuje za ishranu zbog svojih bioloških i lekovitih sastojaka.
Sorte
Postoji mnogo vrsta boranije, a neke od poznatijih su: tiber, nerina, lodi, fruidor, šumadinka, zlatna olovka, unidor, kineska boranija, italijanska boranija...
Postoji podela na niske i visoke sorte, a niske se više gaje zato što su jeftinije za uzgoj, a daju veće prinose. Po boji boranija može biti zelena, bledožuta, žuta, ili šarena, po dužini - dugačka, srednja ili kratka, a po obliku - šiljata, okrugla ili široka.
Sveža boranije je na pijaci dostupna od proleća do jeseni, a smrznuta, sušena i konzervirana se može naći u prodavnicama tokom cele godine.
Sastav
Boranija u sebi sadrži razne korisne sastojke kao što su:
* arginin
* bakar
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti
* vitamini B
* vitamin C
* vitamin E
* vitamin K
* vitamin PP
* gvožđe
* inzotole
* kalijum
* kalcijum
* kobalt
* magnezijum
* mangan
* mineralne soli
* natrijum
* nikl
* proteini
* saponini
* selen
* ugljeni hidrati
* folna kiselina
* fluor
* fosfor
* celuloza
* cink
* šećer
Upotreba u ishrani
Boranija ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost, pa je po sastavu sličnija povrću nego mahunarkama.
Mahuna boranije sa zrnima koristi se tako što se kuva: sveža, smrznuta, sušena ili konzervirana. Priprema se kao glavno jelo bez mesa, ali i sa raznim vrstama mesa ili sa pečurkama, bademima, lešnicima. Može se kuvana koristiti i kao dodatak salatama.
Boranija se mora kuvati, pošto nekuvana ima štetne sastojke. Preporučuje se za dijetalnu ishranu i deci i trudnicama.
Lekovito dejstvo
Pošto sadrži dosta lekovitih materija, boranija povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:
* anemija
* bolesti zuba
* bolesti mokraćnih puteva
* bolesti srca i krvnih sudova
* bronhitis
* depresija
* ekcem
* impotencija
* krvarenje iz nosa
* makularna degeneracija
* kao diuretik
* nastanak šećerne bolesti
* neplodnost
* nesanica
* osteoporoza
* otvorene rane i prelomi
* pad imuniteta
* prevencija bolesti organa za varenje
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima i borama
* problemi sa kostima
* problemi sa holesterolom
* problemi u trudnoći
* razne infekcija
* sinusitis
* sprečavanje bubrežnih bolesti
* sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
* stres
* hipertireoza
* hronični umor
Zaključak
Boranija je veoma korisna namirnica i dobar prirodan antioksidans, kao i lek za prevenciju i lečenje raznih bolesti.
Na organizam boranija deluje slično insulinu, a deluje i na izlučivanje otrovnih materija iz organizma.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:56
Breskva – voće koje leči i osvežava
[You must be registered and logged in to see this link.]
Breskva (Prunus persica) je poreklom iz Kine, ali se gaji u svim zemljama gde je topla klima. U Evropi je rasprostranjena u oblasti Mediterana.
U našim krajevima breskva se može jesti od početka juna pa do kraja septembra. U nekim krajevima je poznata pod nazivom persijska šljiva. Postoji preko 2.000 vrsta breskve nastalih ukrštanjem, obično je okruglastog oblika, obrasla dlačicama, crvenkastožute boje, ali sve vrste sadrže dosta vode (80 do 90%) i mnogo korisnih supstanci, a niskokalorične su. Jedna od poznatih sorti breskve je nektarina.
Lekoviti sastojci
Plod breskve sadrži dosta vode a malo kalorija, tako da je pogodan kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke:
* beta karotin
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti
* biljne hormone
* biotin
* vitamin A
* vitamine B
* vitamin C
* vitamin E
* gvožđe
* eterična ulja
* kalijum
* kalcijum
* magnezijum
* mineralne soli
* natrijum
* organske kisline
* selen
* skrob
* sumpor
* fosfor
* ugljene hidrate
* celulozu
* šećer
Breskva kao hrana
Za ishranu se koristi svež plod breskve, ne koštica. Veoma su lekoviti i korisni za ishranu sok ili kompot od breskve. U prodaji se mogu naći sokovi od breskve ili kombinacija breskve i drugog voća. Najzdraviji je sok bez konzervansa i bez dodatka šećera.
Džem, marmelada ili slatko od breskve dobri su za ishranu jer se mogu koristiti u svako doba godine.
Sušene breskve su takođe izvor korisnih sastojaka, a mogu se koristiti tokom cele godine, a ne samo tokom leta. Korisno je koristiti i čaj od breskve (od lišća i cveta) kao diuretik.
Lekovita svojstva
Breskva veoma povoljno deluje na organizam kod sledećih zdravstvenih problema:
* akne
* anemija
* astma
* bolesti žuči
* bolesti zuba i usne šupljine
* bolesti srca i krvnih sudova
* bronhitis
* bubuljice
* gojaznost
* gubitak pamćenja
* depresija
* ekcem
* impotencija
* mučnina i povraćanje
* neke vrste raka (prevencija i lečenje)
* neplodnost
* nervoza
* pad imuniteta
* pojava bora na koži
* prehlade i grip
* problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima
* problemi sa zglobovima i kičmom
* problemi sa očima i vidom
* problemi sa crevima i organima za varenje
* problemi sa krvnim pritiskom
* problemi sa metabolizmom
* problemi sa želudcem
* problemi sa otocima
* problemi sa štitnom žlezdom
* protiv opekotina od sunca
* protiv starenja
* razne infekcija
* reumatska oboljenja
* sinuzitis
* skorbut
* stres
* uganuća i istegnuća
* upale kože i svrab (osip)
* herpes
* hronični umor
* celulit
* šlog
Breskva i čaj od breskve mogu se koristiti kao diuretik, antioksidans i povoljno deluju protiv mikroba.
Breskva krvne sudove čisti od masnih naslaga. Dijabetičari i osobe sklone alergijama treba da se konsultuju sa lekarom pre nego što koriste breskve u ishrani.
Breskva se preporučuje deci jer pospešuje rast i razvoj kostiju.
Sveže breskve mogu se koristiti kao obloge kod opekotina ili kod problema sa kožom (i licem). Breskva se koristi u kozmetici za poboljšanje kvaliteta kože.
Zaključak
Breskva je korisno voće kao prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, pa je preporučujemo za ishranu, naročito u letnjim mesecima. Tokom leta, pri velikim vrućinama, posle obilnog znojenja, breskva nadoknađuje izgubljenu tečnost, vitamine i minerale
[You must be registered and logged in to see this link.]
Breskva (Prunus persica) je poreklom iz Kine, ali se gaji u svim zemljama gde je topla klima. U Evropi je rasprostranjena u oblasti Mediterana.
U našim krajevima breskva se može jesti od početka juna pa do kraja septembra. U nekim krajevima je poznata pod nazivom persijska šljiva. Postoji preko 2.000 vrsta breskve nastalih ukrštanjem, obično je okruglastog oblika, obrasla dlačicama, crvenkastožute boje, ali sve vrste sadrže dosta vode (80 do 90%) i mnogo korisnih supstanci, a niskokalorične su. Jedna od poznatih sorti breskve je nektarina.
Lekoviti sastojci
Plod breskve sadrži dosta vode a malo kalorija, tako da je pogodan kao diuretik i za čišćenje organizma, ali sadrži i korisne sastojke:
* beta karotin
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti
* biljne hormone
* biotin
* vitamin A
* vitamine B
* vitamin C
* vitamin E
* gvožđe
* eterična ulja
* kalijum
* kalcijum
* magnezijum
* mineralne soli
* natrijum
* organske kisline
* selen
* skrob
* sumpor
* fosfor
* ugljene hidrate
* celulozu
* šećer
Breskva kao hrana
Za ishranu se koristi svež plod breskve, ne koštica. Veoma su lekoviti i korisni za ishranu sok ili kompot od breskve. U prodaji se mogu naći sokovi od breskve ili kombinacija breskve i drugog voća. Najzdraviji je sok bez konzervansa i bez dodatka šećera.
Džem, marmelada ili slatko od breskve dobri su za ishranu jer se mogu koristiti u svako doba godine.
Sušene breskve su takođe izvor korisnih sastojaka, a mogu se koristiti tokom cele godine, a ne samo tokom leta. Korisno je koristiti i čaj od breskve (od lišća i cveta) kao diuretik.
Lekovita svojstva
Breskva veoma povoljno deluje na organizam kod sledećih zdravstvenih problema:
* akne
* anemija
* astma
* bolesti žuči
* bolesti zuba i usne šupljine
* bolesti srca i krvnih sudova
* bronhitis
* bubuljice
* gojaznost
* gubitak pamćenja
* depresija
* ekcem
* impotencija
* mučnina i povraćanje
* neke vrste raka (prevencija i lečenje)
* neplodnost
* nervoza
* pad imuniteta
* pojava bora na koži
* prehlade i grip
* problemi sa bubrezima, bešikom i mokraćnim kanalima
* problemi sa zglobovima i kičmom
* problemi sa očima i vidom
* problemi sa crevima i organima za varenje
* problemi sa krvnim pritiskom
* problemi sa metabolizmom
* problemi sa želudcem
* problemi sa otocima
* problemi sa štitnom žlezdom
* protiv opekotina od sunca
* protiv starenja
* razne infekcija
* reumatska oboljenja
* sinuzitis
* skorbut
* stres
* uganuća i istegnuća
* upale kože i svrab (osip)
* herpes
* hronični umor
* celulit
* šlog
Breskva i čaj od breskve mogu se koristiti kao diuretik, antioksidans i povoljno deluju protiv mikroba.
Breskva krvne sudove čisti od masnih naslaga. Dijabetičari i osobe sklone alergijama treba da se konsultuju sa lekarom pre nego što koriste breskve u ishrani.
Breskva se preporučuje deci jer pospešuje rast i razvoj kostiju.
Sveže breskve mogu se koristiti kao obloge kod opekotina ili kod problema sa kožom (i licem). Breskva se koristi u kozmetici za poboljšanje kvaliteta kože.
Zaključak
Breskva je korisno voće kao prirodni lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti, pa je preporučujemo za ishranu, naročito u letnjim mesecima. Tokom leta, pri velikim vrućinama, posle obilnog znojenja, breskva nadoknađuje izgubljenu tečnost, vitamine i minerale
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:57
Brokoli kao lek
[You must be registered and logged in to see this link.]
U novije vreme se brokoli sve više preporučuje i koristi kao zdrava hrana. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti, postao je neizbežan lek protiv bolesti koje nastaju usled savremenog načina života i ishrane.
Brokoli ili brokuli zapravo je povrće iz reda divljeg kupusa, poreklom iz Male Azije. U ishrani je ovo povrće počelo da se koristi od 16. veka, najpre u Italiji, a potom i u ostalim evropskim zemljama. Od 18. veka brokoli je počeo da se koristi i u Americi. Razlikujemo sledeće vrste brokolija:
* kineski brokoli
* brokolini
* ljubičasti brokoli
* zeleni karfiol
Brokoli se na našem tržištu može naći uglavnom od sredine jeseni do kraja zime.
Sastav
Brokoli raste kao karfiol i najčešće je tamnozelene boje, u obliku cvasti sa mnogo buketića, a u sebi sadrži sledeće hranljive sastojke:
* biljna vlakna
* vitamin C
* vitamin A
* kalijum
* kalcijum
* lutein
* magnezijum
* sulforafan
* ugljene hidrate
* folnu kiselinu
* fosfor
Korišćenje
Brokoli se u ishrani koristi sirov (kao salata...), kuvan (supa ili čorba bez mesa ili sa mesom), ili kao začin. Interesantno je da je kuvani brokoli hranljiviji od presnog. Pored cvasti, koriste se i stabljike. Pošto sadrži malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, brokoli se preporučuje u dijetalnoj ishrani, ali je povoljan i u ishrani trudnica.
Dejstvo
Budući da brokoli sadrži dosta lekovitih materija i antioksidanskog je dejstva, dokazano je da veoma povoljno deluje na organizam u borbi protiv sledećih bolesti:
* alergija
* anemija
* anksioznost
* artritis
* astma
* bolesti zuba
* bolesti srca
* bolesti usne duplje i ždrela
* depresija
* ekcem
* impotencija
* istegnuća mišića i legimenata
* katarakta oka
* lečenje raka
* makularna degeneracija
* menopauza
* neplodnost
* nesanica
* osteoporoza
* perimenopauza
* PMS
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima
* problemi sa kosom
* regulisanje krvnog pritiska
* regulisanje prekomerne težine
* sinuzitis
* sprečavanje raka
* stres
* uganuća
* hipertireoza
* šećerna bolest
* šlog
Način delovanja
Ispitivanjima je utvrđeno da pored antioksidantskog delovanja brokoli imaju veliku ulogu i kao čistači organizma od štetnih materija nastalih usled loše i nezdrave ishrane i dejstva zagađene sredine i zračenja.
Na osnovu navedenih podataka, može se videti da brokoli nisu prolazna moda, već da je to veoma korisna namirnica i dobar prirodan lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti i tegoba. Zbog toga brokoli treba često koristiti u ishrani.
_______________________________________________
Ukusno i zdravo povrće - brokoli
Često se u našoj sredini mešaju brokoli i prokelj, zbog sličnog naziva, a i zato što obe biljke, još uvek, nisu uobičajeni deo prosečne srpske trpeze. Povremeno možemo čuti: "Brokoli, jesu li to oni kupusići ili ono što se u restoranima obično služi uz ribu i krompir?" Da bismo razrešili neke od dilema, danas ćemo reći nešto više o ovom ukusnom povrću i pravoj riznici vitamina.
Brokoli je član porodice kupusa i najsličniji je karfiolu. Smatra se da ova biljka potiče iz Italije, a Italijani je nazivaju "brokolo", što bukvalno znači - kupusov cvet.
Verovatno vam je već poznato da se brokoli preporučuje u ishrani, jer sadrži elemente koji pomažu u zaštiti organizma od raznih bolesti, na primer od raka, srčanih bolesti i oboljenja organa za varenje.
Kako izabrati brokoli na pijaci ili u supermarketu? Ima više vrsta ove biljke, a kod nas se najčešće može naći plod koji je lepe zelene boje, ni tamne ni svetle, nalik uobičajenoj boji zelene salate. Ono što treba izbegavati kad je reč o brokoliju jeste prisustvo bilo koje druge boje, sem zelene. Ako primetite neke žute delove na "cveću" brokolija, možete biti sigurni da je plod prezreo i da neće biti ukusan.
Kada ste kupili dobar svež plod, možete ga čuvati u otvorenoj plastičnoj posudi u frižideru, i tako vam može stajati i do nedelju dana. Ali, nemojte ga oprati pre nego što ga stavite u frižider, jer bi voda na površini uticala na to da ranije izgubi svežinu i hranljivost. Bolje je da ga operete pre same pripreme. Brokoli možete čuvati i u zamrzivaču - očišćen, pa zatim zamrznut plod može se održati i do godinu dana. Skuvan brokoli ne može dugo ostati ukusan, kao i većina drugog povrća - samo nekoliko dana stajanja u frižideru.
Priprema: način koji preporučujemo je - kratko kuvanje. Dakle, u ključalu posoljenu vodu ubacite brokoli, neka se kuva 5-6 minuta, ne duže. Tako će ova vitaminima bogata namirnica sačuvati veći deo svojih hranljivih sastojaka, svoj hrskav i lep ukus.
Nekoliko brzih ideja
Pospite kratko kuvani brokoli susamom i limunovim sokom.
Karfiol i brokoli dobro se slažu, pa vam mogu poslužiti kao osnova za jednostavnu, a ukusnu čorbu. Samo posolite i dodajte začine po volji.
Dodajte cvetove brokolija kao i iseckane stabljike u omlet.
Skuvajte testeninu (probajte integralnu, ako dosad niste). Iseckajte kikiriki i pospite preko testenine, dodajte maslinovo ulje i cvetove brokolija. Sve promešajte.
____________________________________________________
Brokoli stiti od raka zeluca Tanjug 07.04.2009
Grupa japanskih i američkih naučnika otkrila je da brokoli štiti od raka želuca uništavanjem bakterije "helikobakter pilori", jednog od glavnih uzročnika te opake bolesti.
Brokoli sadrži supstancu "sulforafan" za koju se zna da štiti od raka, ali su naučnici s Univerziteta u Tokiju (Japan) i univerziteta "Džon Hopkins" u Baltimoru (SAD) sada prvi put uspeli da dokažu efikasnost brokolija.
Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Američkog udruženja za istraživanje raka, sprovedeno je na dobrovoljcima zaraženim "helikobakter pilorijem".
Ti dobrovoljci su podeljeni u dve grupe od kojih je jedna morala da konzumira tokom osam sedmica po 70 grama svežeg brokolija, a druga grupa istu količinu listova lucerke (deteline).
Merenje količine "helikobakter pilorija" pre, u sredini i na kraju istraživanja pokazalo je da je kod osoba koje su konzumirale brokoli došlo do velikog smanjenja te bakterije, dok konzumiranje lucerke nije imalo nikakvog efekta.
Rak želuca je vrsta raka koji se po učestalosti nalazi na drugom mestu u svetu.
[You must be registered and logged in to see this link.]
U novije vreme se brokoli sve više preporučuje i koristi kao zdrava hrana. Zbog svoje energetske, hranljive i lekovite vrednosti, postao je neizbežan lek protiv bolesti koje nastaju usled savremenog načina života i ishrane.
Brokoli ili brokuli zapravo je povrće iz reda divljeg kupusa, poreklom iz Male Azije. U ishrani je ovo povrće počelo da se koristi od 16. veka, najpre u Italiji, a potom i u ostalim evropskim zemljama. Od 18. veka brokoli je počeo da se koristi i u Americi. Razlikujemo sledeće vrste brokolija:
* kineski brokoli
* brokolini
* ljubičasti brokoli
* zeleni karfiol
Brokoli se na našem tržištu može naći uglavnom od sredine jeseni do kraja zime.
Sastav
Brokoli raste kao karfiol i najčešće je tamnozelene boje, u obliku cvasti sa mnogo buketića, a u sebi sadrži sledeće hranljive sastojke:
* biljna vlakna
* vitamin C
* vitamin A
* kalijum
* kalcijum
* lutein
* magnezijum
* sulforafan
* ugljene hidrate
* folnu kiselinu
* fosfor
Korišćenje
Brokoli se u ishrani koristi sirov (kao salata...), kuvan (supa ili čorba bez mesa ili sa mesom), ili kao začin. Interesantno je da je kuvani brokoli hranljiviji od presnog. Pored cvasti, koriste se i stabljike. Pošto sadrži malo kalorija a mnogo korisnih sastojaka, brokoli se preporučuje u dijetalnoj ishrani, ali je povoljan i u ishrani trudnica.
Dejstvo
Budući da brokoli sadrži dosta lekovitih materija i antioksidanskog je dejstva, dokazano je da veoma povoljno deluje na organizam u borbi protiv sledećih bolesti:
* alergija
* anemija
* anksioznost
* artritis
* astma
* bolesti zuba
* bolesti srca
* bolesti usne duplje i ždrela
* depresija
* ekcem
* impotencija
* istegnuća mišića i legimenata
* katarakta oka
* lečenje raka
* makularna degeneracija
* menopauza
* neplodnost
* nesanica
* osteoporoza
* perimenopauza
* PMS
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima
* problemi sa kosom
* regulisanje krvnog pritiska
* regulisanje prekomerne težine
* sinuzitis
* sprečavanje raka
* stres
* uganuća
* hipertireoza
* šećerna bolest
* šlog
Način delovanja
Ispitivanjima je utvrđeno da pored antioksidantskog delovanja brokoli imaju veliku ulogu i kao čistači organizma od štetnih materija nastalih usled loše i nezdrave ishrane i dejstva zagađene sredine i zračenja.
Na osnovu navedenih podataka, može se videti da brokoli nisu prolazna moda, već da je to veoma korisna namirnica i dobar prirodan lek za prevenciju i lečenje mnogih bolesti i tegoba. Zbog toga brokoli treba često koristiti u ishrani.
_______________________________________________
Ukusno i zdravo povrće - brokoli
Često se u našoj sredini mešaju brokoli i prokelj, zbog sličnog naziva, a i zato što obe biljke, još uvek, nisu uobičajeni deo prosečne srpske trpeze. Povremeno možemo čuti: "Brokoli, jesu li to oni kupusići ili ono što se u restoranima obično služi uz ribu i krompir?" Da bismo razrešili neke od dilema, danas ćemo reći nešto više o ovom ukusnom povrću i pravoj riznici vitamina.
Brokoli je član porodice kupusa i najsličniji je karfiolu. Smatra se da ova biljka potiče iz Italije, a Italijani je nazivaju "brokolo", što bukvalno znači - kupusov cvet.
Verovatno vam je već poznato da se brokoli preporučuje u ishrani, jer sadrži elemente koji pomažu u zaštiti organizma od raznih bolesti, na primer od raka, srčanih bolesti i oboljenja organa za varenje.
Kako izabrati brokoli na pijaci ili u supermarketu? Ima više vrsta ove biljke, a kod nas se najčešće može naći plod koji je lepe zelene boje, ni tamne ni svetle, nalik uobičajenoj boji zelene salate. Ono što treba izbegavati kad je reč o brokoliju jeste prisustvo bilo koje druge boje, sem zelene. Ako primetite neke žute delove na "cveću" brokolija, možete biti sigurni da je plod prezreo i da neće biti ukusan.
Kada ste kupili dobar svež plod, možete ga čuvati u otvorenoj plastičnoj posudi u frižideru, i tako vam može stajati i do nedelju dana. Ali, nemojte ga oprati pre nego što ga stavite u frižider, jer bi voda na površini uticala na to da ranije izgubi svežinu i hranljivost. Bolje je da ga operete pre same pripreme. Brokoli možete čuvati i u zamrzivaču - očišćen, pa zatim zamrznut plod može se održati i do godinu dana. Skuvan brokoli ne može dugo ostati ukusan, kao i većina drugog povrća - samo nekoliko dana stajanja u frižideru.
Priprema: način koji preporučujemo je - kratko kuvanje. Dakle, u ključalu posoljenu vodu ubacite brokoli, neka se kuva 5-6 minuta, ne duže. Tako će ova vitaminima bogata namirnica sačuvati veći deo svojih hranljivih sastojaka, svoj hrskav i lep ukus.
Nekoliko brzih ideja
Pospite kratko kuvani brokoli susamom i limunovim sokom.
Karfiol i brokoli dobro se slažu, pa vam mogu poslužiti kao osnova za jednostavnu, a ukusnu čorbu. Samo posolite i dodajte začine po volji.
Dodajte cvetove brokolija kao i iseckane stabljike u omlet.
Skuvajte testeninu (probajte integralnu, ako dosad niste). Iseckajte kikiriki i pospite preko testenine, dodajte maslinovo ulje i cvetove brokolija. Sve promešajte.
____________________________________________________
Brokoli stiti od raka zeluca Tanjug 07.04.2009
Grupa japanskih i američkih naučnika otkrila je da brokoli štiti od raka želuca uništavanjem bakterije "helikobakter pilori", jednog od glavnih uzročnika te opake bolesti.
Brokoli sadrži supstancu "sulforafan" za koju se zna da štiti od raka, ali su naučnici s Univerziteta u Tokiju (Japan) i univerziteta "Džon Hopkins" u Baltimoru (SAD) sada prvi put uspeli da dokažu efikasnost brokolija.
Istraživanje, čiji su rezultati objavljeni u časopisu Američkog udruženja za istraživanje raka, sprovedeno je na dobrovoljcima zaraženim "helikobakter pilorijem".
Ti dobrovoljci su podeljeni u dve grupe od kojih je jedna morala da konzumira tokom osam sedmica po 70 grama svežeg brokolija, a druga grupa istu količinu listova lucerke (deteline).
Merenje količine "helikobakter pilorija" pre, u sredini i na kraju istraživanja pokazalo je da je kod osoba koje su konzumirale brokoli došlo do velikog smanjenja te bakterije, dok konzumiranje lucerke nije imalo nikakvog efekta.
Rak želuca je vrsta raka koji se po učestalosti nalazi na drugom mestu u svetu.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:58
Bundeva, dulek ili tikva – lek i hrana
[You must be registered and logged in to see this link.]
Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).
Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. Kod nas (Srbija) više je zastupljena kao pridruženi usev (međuusev) kukuruzu ili na okućnicama i seje se u isto vreme. Ovo je biljka sa šupljim, 4-5 metara dugim vrežama a savremena selekcija teži njihovom skraćivanju radi postizanja višeg prinosa i lakše primene agrotehničkih mera. List je širok, nasađen na duge peteljke. Cvetovi su žuti, krupni, lončasti. Zbog izraženog medenja, dobra je paša za pčele, kada se vrši i oprašivanje dvodomih cvetova. Cveta u julu i avgustu a sazreva septembra i oktobra. Cvet je otvoren od zore do 10 ili 11 sati pre podne, kada se zatvara. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Najčešće se sreću, u narodnom povrtarstvu, botanički tipovi krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane površine, beličaste ili olovnosive boje kore, žutonarandžastog mesa i belog semena. Žuta boja mesa (endokarp) potiče od karotenoidnih jedinjenja.
Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja. Cucurbita pepo convarietas citrullinina – varietas styriaca* (bundeva golica) ima žuto-zelenu koru, žuto-narandžasto meso i tamno zelene semenke bez spoljašnje opne, što omogućava lakše ceđenje. Dobijeno ulje je tamno zeleno sa crvenkastim prelivom i ima specifičan, prepoznatljiv ukus bundevinog semena. Ova sorta bundeve danas se gaji širom sveta, naročito u Ontariju (Kanada).
* Styria (Steiermark) – Štajerska, jugoistočni deo Austrije, graniči se sa istoimenom pokrajinom severnog dela Slovenije.
Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj.
U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. (Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C.) Domaćim životinjama se daje sirova, isitnjena, kao i uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).
Tikva (bundeva) u sebi sadrži razne korisne (lekovite) sastojke kao što su:
* beta karoten
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti (ulja)
* vitamin A
* vitamini B1, B2, B3 i B6
* vitamin C
* vitamin E
* gvožđe
* kalijum
* kalcijum
* karoten
* lutein
* mangan
* nacin
* nezasićene masne kiseline
* pektin
* salicilnu kislenu
* ugljene hidrate
* fitosterin
* folnu kiselinu
* fosfor
* fosfornu kiselinu
* celulozu
* cink (semenke)
* šećer
Upotreba u ishrani
Tikva ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost pa se preporučuje i za dijetalnu ishranu, a njeni sastojci se koriste i u farmaceutskoj industriji.
Neke vrste tikve uzgajaju se za ljudsku ishranu, a neke i za ishranu domaćih životinja.
Tikva se u ishrani koristi kuvana ili pečena. Semenke tikve mogu se jesti sušene ili pečene i veoma su hranljive, lekovite, ali i kalorične. Sok i pulpa od bundeve koriste se za spravljanje raznih koktela i sokova.
Tikva se preporučuje kao dijetalna hrana: bolesnima, starijim osobama, deci, dojiljama i trudnicama.
Lekovite osobine
Zbog toga što sadrži dosta lekovitih materija, tikva povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:
* akne
* alergija
* anemija
* arteroskleroza
* astma
* anksioznost
* bolesti mokraćnih puteva
* bolesti srca i krvnih sudova
* bradavice (prah iz cvetova)
* bronhitis
* giht
* gojaznost
* depresija
* dijareja
* ekcem
* zapaljenje bešike
* impotencija
* ispucala koža (ulje)
* krvarenje iz nosa
* krvavi prolivi
* makularna degeneracija
* migrena
* kao diuretik
* nastanak šećerne bolesti
* neplodnost
* nesanica
* opekotine
* otvorene rane i prelomi
* pad imuniteta
* PMS
* prevencija organa za varenje
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima
* problemi sa vidom
* problemisa jetrom
* problemi sa pamćenjem
* problemi sa prostatom
* protiv zatvora
* protiv crevnih parazita (semenke)
* proširene vene (obloge)
* psorijaza
* reuma
* regulisanje povišenog holesterola
* problemi u trudnoći
* razne infekcija i otvorene rane
* sinuzitis
* sprečavanje i lečenje bubrežnih bolesti
* sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
* stres
* uganuća i istegnuća
* upala žuči
* hemoroidi
* herpes
* hipertenzija
* hronični umor
* crvenilo
Zaključak
Na osnovu navedenih podataka stvarno se može zaključiti da tikve ili bundeve ne koristimo u ishrani u tolikoj meri koliko bi trebalo.
Tikve, semenke tikve i ulje od semenki treba koristiti češće u ishrani kao jelo, dodatak jelima ili desert (umesto grickalica). Na taj način čuvamo svoje zdravlje i pomažemo organizmu u borbi protiv mnogih bolesti.
[You must be registered and logged in to see this link.]
Bundeva (Cucurbita pepo L. – Cucurbitaceae) je jednogodišnja, zeljasta biljka. Vodi poreklo, kao i ostale vrste tikvi, iz Centralne Amerike i donešena je u Evropu u XVI stoleću (u Peruu i Meksiku, arheolozi su pronašli dokaze stare 4000 godina o kulturi njenog gajenja).
Gaji se radi ploda koji može biti težak i preko 10 kg (nisu retki primerci mase od 50 i više kilograma) i semena iz kojeg se, hladnim postupkom, cedi ulje. Kod nas (Srbija) više je zastupljena kao pridruženi usev (međuusev) kukuruzu ili na okućnicama i seje se u isto vreme. Ovo je biljka sa šupljim, 4-5 metara dugim vrežama a savremena selekcija teži njihovom skraćivanju radi postizanja višeg prinosa i lakše primene agrotehničkih mera. List je širok, nasađen na duge peteljke. Cvetovi su žuti, krupni, lončasti. Zbog izraženog medenja, dobra je paša za pčele, kada se vrši i oprašivanje dvodomih cvetova. Cveta u julu i avgustu a sazreva septembra i oktobra. Cvet je otvoren od zore do 10 ili 11 sati pre podne, kada se zatvara. Svaki dan cvetaju drugi cvetovi. Najčešće se sreću, u narodnom povrtarstvu, botanički tipovi krupnih plodova, glatke ili slabo segmentirane površine, beličaste ili olovnosive boje kore, žutonarandžastog mesa i belog semena. Žuta boja mesa (endokarp) potiče od karotenoidnih jedinjenja.
Iz semena se cedi ulje (38-39%) tamnozelene boje sa crvenim prelivima; uljane sorte daju oko 48% zlatnožutog ulja. Cucurbita pepo convarietas citrullinina – varietas styriaca* (bundeva golica) ima žuto-zelenu koru, žuto-narandžasto meso i tamno zelene semenke bez spoljašnje opne, što omogućava lakše ceđenje. Dobijeno ulje je tamno zeleno sa crvenkastim prelivom i ima specifičan, prepoznatljiv ukus bundevinog semena. Ova sorta bundeve danas se gaji širom sveta, naročito u Ontariju (Kanada).
* Styria (Steiermark) – Štajerska, jugoistočni deo Austrije, graniči se sa istoimenom pokrajinom severnog dela Slovenije.
Selekcioni rad, industrijsko gajenje i prerada razvijeni su u SAD, Rusiji, Nemačkoj i Mađarskoj. Tradicionalno se gaji i manufakturno prerađuje seme u Sloveniji i Hrvatskoj.
U ishrani ljudi se koristi pečena i kuvana, a seme u vidu ulja ili pečeno. (Ulje se u lečenju i kulinarstvu koristi bez preterane termičke obrade, jer je maksimalna temperatura 100°C.) Domaćim životinjama se daje sirova, isitnjena, kao i uljane pogače, u kompoziciji dnevnog obroka hrane i posebno, izmrvljeno, celo seme kao antihelmintik (protiv crevnih parazita).
Tikva (bundeva) u sebi sadrži razne korisne (lekovite) sastojke kao što su:
* beta karoten
* belančevine
* biljna vlakna
* biljne masti (ulja)
* vitamin A
* vitamini B1, B2, B3 i B6
* vitamin C
* vitamin E
* gvožđe
* kalijum
* kalcijum
* karoten
* lutein
* mangan
* nacin
* nezasićene masne kiseline
* pektin
* salicilnu kislenu
* ugljene hidrate
* fitosterin
* folnu kiselinu
* fosfor
* fosfornu kiselinu
* celulozu
* cink (semenke)
* šećer
Upotreba u ishrani
Tikva ima veliku biološku, a relativno malu energetsku vrednost pa se preporučuje i za dijetalnu ishranu, a njeni sastojci se koriste i u farmaceutskoj industriji.
Neke vrste tikve uzgajaju se za ljudsku ishranu, a neke i za ishranu domaćih životinja.
Tikva se u ishrani koristi kuvana ili pečena. Semenke tikve mogu se jesti sušene ili pečene i veoma su hranljive, lekovite, ali i kalorične. Sok i pulpa od bundeve koriste se za spravljanje raznih koktela i sokova.
Tikva se preporučuje kao dijetalna hrana: bolesnima, starijim osobama, deci, dojiljama i trudnicama.
Lekovite osobine
Zbog toga što sadrži dosta lekovitih materija, tikva povoljno deluje na organizam kada su u pitanju:
* akne
* alergija
* anemija
* arteroskleroza
* astma
* anksioznost
* bolesti mokraćnih puteva
* bolesti srca i krvnih sudova
* bradavice (prah iz cvetova)
* bronhitis
* giht
* gojaznost
* depresija
* dijareja
* ekcem
* zapaljenje bešike
* impotencija
* ispucala koža (ulje)
* krvarenje iz nosa
* krvavi prolivi
* makularna degeneracija
* migrena
* kao diuretik
* nastanak šećerne bolesti
* neplodnost
* nesanica
* opekotine
* otvorene rane i prelomi
* pad imuniteta
* PMS
* prevencija organa za varenje
* prehlade i grip
* problemi sa kožnim bolestima
* problemi sa vidom
* problemisa jetrom
* problemi sa pamćenjem
* problemi sa prostatom
* protiv zatvora
* protiv crevnih parazita (semenke)
* proširene vene (obloge)
* psorijaza
* reuma
* regulisanje povišenog holesterola
* problemi u trudnoći
* razne infekcija i otvorene rane
* sinuzitis
* sprečavanje i lečenje bubrežnih bolesti
* sprečavanje i lečenje nekih vrsta raka
* stres
* uganuća i istegnuća
* upala žuči
* hemoroidi
* herpes
* hipertenzija
* hronični umor
* crvenilo
Zaključak
Na osnovu navedenih podataka stvarno se može zaključiti da tikve ili bundeve ne koristimo u ishrani u tolikoj meri koliko bi trebalo.
Tikve, semenke tikve i ulje od semenki treba koristiti češće u ishrani kao jelo, dodatak jelima ili desert (umesto grickalica). Na taj način čuvamo svoje zdravlje i pomažemo organizmu u borbi protiv mnogih bolesti.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 22:59
Lekovita svojstva bundeve, semena, cveta i ulja
[You must be registered and logged in to see this link.]
U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.
Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno - presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečijih glista (oxiuris) i pantljičare (tenia, trakavica). Ljuštenjem semena uobičajene bundeve, ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.
Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) - mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).
Druga varijanta recepta (ruska) preporučuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.
Dalja mogućnost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, što se praktikuje na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu – čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim, jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).
„Grickanje” pečenog semena, u cilju lečenja, ne može se preporučiti jer je pojava crevnih parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovništva; mada, postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni uslovi života.
Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova dok se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće u populaciji, a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.)
Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.
Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem.
[Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje melema i kozmetičkih preparata (opšte, prećutno usvojeno, pravilo je da temperatura ekstracije lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pređe 60°C u vodenom kupatilu).]
Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).
Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema (mozga).
Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, istraživanja su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
U Štajerskoj, ulje bundevinog semena (Kürbiskernöl, Kernöl) proizvodi se na poseban način u jesen. Seme golice se ručno odvaja iz bundeve, pere i suši. Potom se zagreva par minuta na 60°C. Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kg semena golice dobija se 1 kg ulja. Ovaj način dobijanja ulja bundeve vrlo se razlikuje od savremenog, industrijskog, postupka koji se danas koristi (seme se izdvaja mašinskim putem, a ostatak bundeve se rasipa po polju, umesto da se iskoristi za ishranu ljudi i domaćih životinja).
[You must be registered and logged in to see this link.]
U tradicionalnom isceljivanju, plod se preporučuje kao diuretik, osobama obolelim od reume, gihta, zapaljenja bubrega i mokraćne bešike. Dijetalna je hrana za gojazne osobe i dijabetičare, kao i onima sa oboljenjem želuca i tankih creva i kod pojave krvavih proliva. Protiv upale jajnika i problema menopauze treba je redovnije, u većoj količini, jesti i piti njen sok. Zapaženo je da bundeva dobro čini i obolelima od psorijaze (diuretsko dejstvo). Kod zapaljenja bubrega ili bešike savetuje se svakodnevni obrok od dinstane, neslane, bundeve sa malo paradajza i seckanog crnog luka koji je začinjen kašikom pavlake. Za ublažavanje bolova od proširenih vena treba je sveže nastruganu staviti kao oblog, te držati duže privijenu.
Seme se koristi za lečenje hipertrofirane prostate, kada ga treba – svakodnevno - presnog jesti. Najčešće se preporučuje kao antihelmintik pri pojavi dečijih glista (oxiuris) i pantljičare (tenia, trakavica). Ljuštenjem semena uobičajene bundeve, ne treba uklanjati tanku, srebrno-zelenkastu pokožicu (tegumen) jer se u njoj nalazi najviše lekovitih sastojaka, dok uljane sorte nemaju ljusku već samo prozračnu semenjaču.
Lek protiv glista i pantljičare: ujutro, natašte, treba pojesti istucane semenke sa malo meda (oko 50 grama za odrasle osobe) - mala deca od 30 do 50 grama, starija od 30 do 150 (200) a odrasli od 300 do 400 grama. Posle pola sata popiti kašiku ricinusovog ulja te ne jesti i piti nekoliko sati (može se jesti narendana mrkva).
Druga varijanta recepta (ruska) preporučuje da se posle jednog sata terapija ponovi, bez prethodnog uzimanja ricinusovog ulja.
Dalja mogućnost je konzumiranje ulja u svakodnevnoj ishrani, što se praktikuje na severozapadu Balkana i srednjoj Evropi (u Sloveniji postoje male, porodične, uljare čije ulje se visoko vrednuje na tržištu – čak, u dvostrukom odnosu prema maslinovom, te se razređuje drugim, jeftinijim biljnim uljima u razmeri 1:1).
„Grickanje” pečenog semena, u cilju lečenja, ne može se preporučiti jer je pojava crevnih parazita povezana sa slabom higijenom ruku i niskom zdravstvenom kulturom stanovništva; mada, postoje preporuke ove vrste u starijoj literaturi kada su bili drugačiji zdravstveno-socijalni uslovi života.
Kod pojave bradavica, treba ih dva puta dnevno blago trljati smrvljenim prašnicima cvetova dok se ne osuše i same otpadnu. (Napomena: ovakve i slične promene na koži su sve češće u populaciji, a mogu se rešavati i mazanjem sokom peteljke smokve i stabljike maslačka.)
Protiv crevnih parazita, domaćim životinjama treba u prekrupi ili stočnom brašnu, davati sledeće količine istucanog semena po grlu, dnevno: kokoš 1-2 g, mačka 20-30 g, pas 30-60 g, svinja 80-130 g, u zavisnosti od telesne mase.
Za isceljivanje rana, opekotina i ispucale kože preporučuje se mazanje kvalitetnim uljem.
[Ulje je dobar medijum za ekstrahovanje lekovitog bilja na niskim temperaturama i spravljanje melema i kozmetičkih preparata (opšte, prećutno usvojeno, pravilo je da temperatura ekstracije lekovitog bilja u bilo kom ulju ili vodi ne treba da pređe 60°C u vodenom kupatilu).]
Ulje semena bundeve sadrži vitamine A, B1, B2, B6, C, D, E, K i minerale (kalcijum, magnezijum, kalijum, cink, kao dominantne mineralne sastojke).
Sadrži više od 60% nezasićenih masnih kiselina i bogato je biljnim proteinima/belančevinama. Ulje semena bundeve bogato je omega 3 i omega 6 esencijalnim masnim kiselinama koje povećavaju energiju organizma, poboljšavaju zdravlje reproduktivnih organa i obezbeđuju lep izgled kože i bolju funkciju centralnog nervnog sistema (mozga).
Naučna istraživanja pokazala su da ovo ulje reguliše nivo holesterola, preventivno deluje kod funkcije mokraćne bešike i prostate i pomaže u lečenju sindroma iritiranih creva. Takođe, istraživanja su pokazala da ovo ulje može da smanji frekvenciju/rizik pojave nekih vrsta kamena u bubrezima.
U Štajerskoj, ulje bundevinog semena (Kürbiskernöl, Kernöl) proizvodi se na poseban način u jesen. Seme golice se ručno odvaja iz bundeve, pere i suši. Potom se zagreva par minuta na 60°C. Zatim se seme presuje hladnim postupkom. Od 2,5 kg semena golice dobija se 1 kg ulja. Ovaj način dobijanja ulja bundeve vrlo se razlikuje od savremenog, industrijskog, postupka koji se danas koristi (seme se izdvaja mašinskim putem, a ostatak bundeve se rasipa po polju, umesto da se iskoristi za ishranu ljudi i domaćih životinja).
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 23:00
Kulinarski recepti
Krem supa od bundeve (za 6 osoba)
Sastojci: 1 kg bundeve, 2 glavice crnog luka, 3-4 čena belog luka, 2 paradajza, 50 g maslaca, dve supene kašike pavlake, 1 litar goveđe supe (ili koncentrat iz „kocke”), začini - so, biber, crvena paprika i peršun.
Priprema: Bundevu prepolovite i očistite od semena. Meso izrežite na kockice. Ispržite luk, dodajte bundevu i dinstajte. Dodajte oguljen, iseckan paradajz, naseckan beli luk i začine. Zalijte supom i kuvajte. Kada omekne, sve sastojke usitnite mikserom, prokuvajte i začinite prema ukusu. Gotovu supu pospite seckanim listom peršuna.
Gulaš
Sastojci: 1 kg junećeg mesa, 400 g crnog luka, 1 kg krompira, 2 dl bundevinog ulja, 2 dl crvenog vina, 1 dl koncentrata paradajza, 2 kašike suvog biljnog začina, 2 kašike aleve paprike, 1 list lovora, vezica peršunovog lista, biber i so.
Priprema: Izdinstajte komadiće junećeg mesa sa isečenim crnim lukom na 1 dl bundevinog ulja i malo vode. Dodajte kašiku bibera u zrnu i lovor i poklopite posudu. Kad meso omekša, dodajte tucanu papriku, paradajz, vino, sveže mleveni biber, suvi biljni začin i, po potrebi, kuhinjsku so. Kuvajte na laganoj vatri dok se ne zgusne i servirajte sa kuvanim krompirom prelivenim ostatkom bundevinog ulja, mlevenim biberom i iseckanim peršunovim lišćem.
Punjena bundeva (za 6 osoba)
Sastojci: Bundeva od 2 kg; 400 g povrća narezanog na kockice: celer, luk, mrkva, tikvica; 100 g pavlake; 3 kriške tosta; 1 jaje; 1 supena kašika „prezle” (krušne mrvice; suv, krupno mleven hleb); cimet u prahu; ribani parmezan; maslac; ulje; biber i so.
Sos: 250 g oguljenog, na komadiće izrezanog paradajza, 10 g sušenih gljiva ili 100 g svežih, maslac, 3 male glavice crnog luka, kadulja (žalfija), so i biber.
Priprema: Odrežite vrh bundeve, ogulite koru tako da dobijete 7-8 tankih traka, odstranite seme a 200 g mesa narežite na kockice. Preostalo meso skuvajte na pari. Skuvajte i poklopac bundeve i koru narezanu na trake. Na malo vrelog ulja propržite povrće i bundevu narezanu na kockice, posolite, pobiberite i povežite pavlakom. Meso bundeve skuvano na pari propasirajte u pire, pomešajte s jajem, cimetom, 3 supene kašike parmezana i 1 kašikom prezle. Posolite i pobiberite. Dobivenu smešu stavite u poslastičarsku kesu. Kalup, u obliku polulopte, premažite maslacem, na dno stavite poklopac od bundeve, obrnuto okrenut. Uz rubove, u razmacima, poslažite trake od kore a između njih istisnite trake od pirea. Kalup ispunite povrćem narezanim na kockice, upotpunite ostatkom pirea, tostom i maslacem narezanim na listiće te pecite 50 minuta u pećnici zagrejanoj na oko 180°C.
U međuvremenu pripremite sos: luk i gljive (suve prethodno omekšajte u vodi) propržite na maslacu, dodajte paradajz, kadulju, so i biber i kuvajte 15 minuta.
Posle pečenja izvrnite masu iz kalupa tako da zadrži oblik bundeve i poslužite sa pripremljenim sosom.
Sicilijanska salata od sveže bundeve
Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne začine u prahu (kadulja, ruzmarin, majčina dušica, origano ili njihove mešavine) po ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u osnovni recept možete dodati i drugo, salatno povrće!). Služite uz meso pečeno na žaru.
Mešana salata
Sastojci: 200-300 g bundeve, 1 koren celera, 1 kisela jabuka, 1 koren peršuna, 1 koren paškanata/paštrnaka, 3 korena mrkve/šargarepe, peršunov list, šaka oraha ili pistaća, 2 dl kisele pavlake, 1 čaša jogurta, 2 kašike bundevinog ulja, jabukovo sirće, biber i so.
Priprema: Povrće izrendajte, začinite, dobro promešajte i pospite seckanim orasima ili pistaćima i iseckanim peršunovim listom.
Srpska pita bundevara
Sitno narendajte potrebnu količinu bundeve na trenici i uz dodatak nešto šećera i malo vode prodinstajte u posudi da omekne. Začinite cimetom i nadevajte kore. Smotanu savijaču poređajte u pogodnu posudu i pecite dvadesetak minuta u umereno zagrejanoj pećnici. Gotovu pitu pospite šećerom u prahu (može i vanilin-šećer).
Koh od pečene bundeve
Potrebno je 500 grama oljuštene i istrugane bundeve, 75 grama butera, 5 žumanaca, 5 belanaca, 300 grama šećera, 3 kašike mrvica od keksa.
Struganu bundevu staviti na zagrejani buter, pržiti dok ne omekša i ostaviti da se ohladi. Žumanca i šećer dobro umutiti, dodati mrvice od keksa, struganu koru od limuna, čvrst sneg od belanca, pomešati sa bundevom. Sud u kome će se koh peći namazati buterom, posuti mrvicama, preručiti masu i ispeći u pećnici. Koh preručiti u staklenu činiju neposredno pre služenja i preliti ga prelivom od vina.
Za preliv od vina je potrebno 2 jajeta, 2 dcl belog vina, pola decilitra vode, 100 grama šećera i kora od jednog limuna. Vino, vodu i koru limuna zagrejati na štednjaku. Posebno umutiti jaja i šećer, umešati u vino, neprekidno mešati žicom, ne sklanjajući masu sa štednjaka, dok se dovoljno ne zgusne. Preliti koh i služiti.
Krem supa od bundeve (za 6 osoba)
Sastojci: 1 kg bundeve, 2 glavice crnog luka, 3-4 čena belog luka, 2 paradajza, 50 g maslaca, dve supene kašike pavlake, 1 litar goveđe supe (ili koncentrat iz „kocke”), začini - so, biber, crvena paprika i peršun.
Priprema: Bundevu prepolovite i očistite od semena. Meso izrežite na kockice. Ispržite luk, dodajte bundevu i dinstajte. Dodajte oguljen, iseckan paradajz, naseckan beli luk i začine. Zalijte supom i kuvajte. Kada omekne, sve sastojke usitnite mikserom, prokuvajte i začinite prema ukusu. Gotovu supu pospite seckanim listom peršuna.
Gulaš
Sastojci: 1 kg junećeg mesa, 400 g crnog luka, 1 kg krompira, 2 dl bundevinog ulja, 2 dl crvenog vina, 1 dl koncentrata paradajza, 2 kašike suvog biljnog začina, 2 kašike aleve paprike, 1 list lovora, vezica peršunovog lista, biber i so.
Priprema: Izdinstajte komadiće junećeg mesa sa isečenim crnim lukom na 1 dl bundevinog ulja i malo vode. Dodajte kašiku bibera u zrnu i lovor i poklopite posudu. Kad meso omekša, dodajte tucanu papriku, paradajz, vino, sveže mleveni biber, suvi biljni začin i, po potrebi, kuhinjsku so. Kuvajte na laganoj vatri dok se ne zgusne i servirajte sa kuvanim krompirom prelivenim ostatkom bundevinog ulja, mlevenim biberom i iseckanim peršunovim lišćem.
Punjena bundeva (za 6 osoba)
Sastojci: Bundeva od 2 kg; 400 g povrća narezanog na kockice: celer, luk, mrkva, tikvica; 100 g pavlake; 3 kriške tosta; 1 jaje; 1 supena kašika „prezle” (krušne mrvice; suv, krupno mleven hleb); cimet u prahu; ribani parmezan; maslac; ulje; biber i so.
Sos: 250 g oguljenog, na komadiće izrezanog paradajza, 10 g sušenih gljiva ili 100 g svežih, maslac, 3 male glavice crnog luka, kadulja (žalfija), so i biber.
Priprema: Odrežite vrh bundeve, ogulite koru tako da dobijete 7-8 tankih traka, odstranite seme a 200 g mesa narežite na kockice. Preostalo meso skuvajte na pari. Skuvajte i poklopac bundeve i koru narezanu na trake. Na malo vrelog ulja propržite povrće i bundevu narezanu na kockice, posolite, pobiberite i povežite pavlakom. Meso bundeve skuvano na pari propasirajte u pire, pomešajte s jajem, cimetom, 3 supene kašike parmezana i 1 kašikom prezle. Posolite i pobiberite. Dobivenu smešu stavite u poslastičarsku kesu. Kalup, u obliku polulopte, premažite maslacem, na dno stavite poklopac od bundeve, obrnuto okrenut. Uz rubove, u razmacima, poslažite trake od kore a između njih istisnite trake od pirea. Kalup ispunite povrćem narezanim na kockice, upotpunite ostatkom pirea, tostom i maslacem narezanim na listiće te pecite 50 minuta u pećnici zagrejanoj na oko 180°C.
U međuvremenu pripremite sos: luk i gljive (suve prethodno omekšajte u vodi) propržite na maslacu, dodajte paradajz, kadulju, so i biber i kuvajte 15 minuta.
Posle pečenja izvrnite masu iz kalupa tako da zadrži oblik bundeve i poslužite sa pripremljenim sosom.
Sicilijanska salata od sveže bundeve
Narendajte bundevu. Dodajte so, biber, mirisne začine u prahu (kadulja, ruzmarin, majčina dušica, origano ili njihove mešavine) po ukusu, domaće vinsko ili jabukovo sirće i maslinovo ulje (u osnovni recept možete dodati i drugo, salatno povrće!). Služite uz meso pečeno na žaru.
Mešana salata
Sastojci: 200-300 g bundeve, 1 koren celera, 1 kisela jabuka, 1 koren peršuna, 1 koren paškanata/paštrnaka, 3 korena mrkve/šargarepe, peršunov list, šaka oraha ili pistaća, 2 dl kisele pavlake, 1 čaša jogurta, 2 kašike bundevinog ulja, jabukovo sirće, biber i so.
Priprema: Povrće izrendajte, začinite, dobro promešajte i pospite seckanim orasima ili pistaćima i iseckanim peršunovim listom.
Srpska pita bundevara
Sitno narendajte potrebnu količinu bundeve na trenici i uz dodatak nešto šećera i malo vode prodinstajte u posudi da omekne. Začinite cimetom i nadevajte kore. Smotanu savijaču poređajte u pogodnu posudu i pecite dvadesetak minuta u umereno zagrejanoj pećnici. Gotovu pitu pospite šećerom u prahu (može i vanilin-šećer).
Koh od pečene bundeve
Potrebno je 500 grama oljuštene i istrugane bundeve, 75 grama butera, 5 žumanaca, 5 belanaca, 300 grama šećera, 3 kašike mrvica od keksa.
Struganu bundevu staviti na zagrejani buter, pržiti dok ne omekša i ostaviti da se ohladi. Žumanca i šećer dobro umutiti, dodati mrvice od keksa, struganu koru od limuna, čvrst sneg od belanca, pomešati sa bundevom. Sud u kome će se koh peći namazati buterom, posuti mrvicama, preručiti masu i ispeći u pećnici. Koh preručiti u staklenu činiju neposredno pre služenja i preliti ga prelivom od vina.
Za preliv od vina je potrebno 2 jajeta, 2 dcl belog vina, pola decilitra vode, 100 grama šećera i kora od jednog limuna. Vino, vodu i koru limuna zagrejati na štednjaku. Posebno umutiti jaja i šećer, umešati u vino, neprekidno mešati žicom, ne sklanjajući masu sa štednjaka, dok se dovoljno ne zgusne. Preliti koh i služiti.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 23:01
Sok od bundeve
Sastojci: 20 g limuntusa (kristalna limunska kiselina), 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve.
Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijte vodu, te kuvajte dok ne omekša. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promešajte i sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite celofanom i umotate u ćebad, dok se ne ohlade. Ovim postupkom se postiže duža održivost napitka u ostavi. (Dodatak limuntusa nije obavezan!)
Bundeva sa ruzmarinom
Potrebno:
1 kg bundeve
1 dl ulja
2 čena belog luka
1 kašičica sušenog ruzmarina
so, mleveni biber
Priprema:
Bundevu oljuštiti što tanje, prepoloviti, izvaditi semenke i drezdinu, oprati, obrisati i iseći na kocke jednake veličine. U većem sudu na ugrejanom ulju propržiti čenove belog luka, izvaditi ga, staviti kocke bundeve, posoliti, pobiberiti, začiniti usitnjenim ruzmarinom i 15-20 minuta poklopljeno dinstati da bundeva omekša. Izvaditi na tanjir za služenje i toplu poslužiti kao prilog uz bilo koju vrstu pečenog mesa bez umaka. Posebno je izdašna u zimskim mesecima kada u tom periodu nema dovoljno vitamina.
PREDJELA
Pečena bundeva
Potrebno:
4 kriške bundeve
Priprema:
Manju bundevu oprati, iseći na komade i izvaditi semenke i drezdinu. Poslagati je u plitku tepsiju i staviti u zagrejanu pećnicu. Peći da meso omekša i da se na površini uhvati zlatnotamna korica.
SALATE
Sirova salata od bundeve i narandže
Potrebno:
30 dg očišćene bundeve
2 narandže
šećer po želji
Priprema:
Opranu i očišćenu bundevu iseći na kriške i nastrugati na trenici. Po želji posuti šećerom, preliti sokom od narandži i služiti kao osvežavajuću salatu posle jela.
SUPE I ČORBE
Supa od bundeve
Potrebno:
50 dg očišćene bundeve na kocke
1 limun
3 kašike maslinovog ulja
4 šolje domaće supe od povrća
0,5 šolje pirinča
so, mleveni crni biber
Priprema:
Limun dobro oprati, osušiti, preseći na polovini i ocediti sok. Iz kore očistiti belinu. Na ugrejano ulje dodati kocke bundeve i koru limuna, promešati i pržiti da malo omekša. Preliti supom i dodati pirinač. Kuvati na smanjenoj temperaturi da pirinač omekša, posoliti i pobiberiti. Poslužiti više toplo nego vrelo.
Sastojci: 20 g limuntusa (kristalna limunska kiselina), 7 litara vode, 2 kg šećera i 3 kg bundeve.
Priprema: Očišćenu i isečenu bundevu stavite u šerpu zajedno sa šećerom i nalijte vodu, te kuvajte dok ne omekša. Propasirajte bundevu sa vodom od kuvanja, dodajte limuntus, promešajte i sipajte u staklene boce. Najbolje je da vreo sok sipate u zagrejane, sterilisane boce, koje zatvorite celofanom i umotate u ćebad, dok se ne ohlade. Ovim postupkom se postiže duža održivost napitka u ostavi. (Dodatak limuntusa nije obavezan!)
Bundeva sa ruzmarinom
Potrebno:
1 kg bundeve
1 dl ulja
2 čena belog luka
1 kašičica sušenog ruzmarina
so, mleveni biber
Priprema:
Bundevu oljuštiti što tanje, prepoloviti, izvaditi semenke i drezdinu, oprati, obrisati i iseći na kocke jednake veličine. U većem sudu na ugrejanom ulju propržiti čenove belog luka, izvaditi ga, staviti kocke bundeve, posoliti, pobiberiti, začiniti usitnjenim ruzmarinom i 15-20 minuta poklopljeno dinstati da bundeva omekša. Izvaditi na tanjir za služenje i toplu poslužiti kao prilog uz bilo koju vrstu pečenog mesa bez umaka. Posebno je izdašna u zimskim mesecima kada u tom periodu nema dovoljno vitamina.
PREDJELA
Pečena bundeva
Potrebno:
4 kriške bundeve
Priprema:
Manju bundevu oprati, iseći na komade i izvaditi semenke i drezdinu. Poslagati je u plitku tepsiju i staviti u zagrejanu pećnicu. Peći da meso omekša i da se na površini uhvati zlatnotamna korica.
SALATE
Sirova salata od bundeve i narandže
Potrebno:
30 dg očišćene bundeve
2 narandže
šećer po želji
Priprema:
Opranu i očišćenu bundevu iseći na kriške i nastrugati na trenici. Po želji posuti šećerom, preliti sokom od narandži i služiti kao osvežavajuću salatu posle jela.
SUPE I ČORBE
Supa od bundeve
Potrebno:
50 dg očišćene bundeve na kocke
1 limun
3 kašike maslinovog ulja
4 šolje domaće supe od povrća
0,5 šolje pirinča
so, mleveni crni biber
Priprema:
Limun dobro oprati, osušiti, preseći na polovini i ocediti sok. Iz kore očistiti belinu. Na ugrejano ulje dodati kocke bundeve i koru limuna, promešati i pržiti da malo omekša. Preliti supom i dodati pirinač. Kuvati na smanjenoj temperaturi da pirinač omekša, posoliti i pobiberiti. Poslužiti više toplo nego vrelo.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 23:01
Krem supa od bundeve
Potrebno:
50 dg bundeve
1 paradajz
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
1 kašia sitno seckanog lista peršuna
2 kašike ulja
2 kašike kisele pavlake
1 l domaće goveđe (ili juneće) supe
1 kašičica aleve paprike
so, mleveni crni biber
Priprema:
Oljuštiti bundevu, odstraniti seme i iseckati na kockice. Na ugrejanom ulju staklasto ispržiti sitno seckani crni luk. Dodati kockice bundeve i dinstati oko 10 minuta. Oljuštiti i iseckati paradajz i staviti u sud sa bundevom, dodati izgnječen i iseckan beli luk i začine. Preliti supom i kuvati da namirnice omekšaju. Izmiksirati, vratiti u sud i kuvati da supa prokuva. Posuti sitno seckanim listom peršuna, umešati pavlaku i poslužiti.
Potrebno:
50 dg bundeve
1 paradajz
1 glavica crnog luka
2 čena belog luka
1 kašia sitno seckanog lista peršuna
2 kašike ulja
2 kašike kisele pavlake
1 l domaće goveđe (ili juneće) supe
1 kašičica aleve paprike
so, mleveni crni biber
Priprema:
Oljuštiti bundevu, odstraniti seme i iseckati na kockice. Na ugrejanom ulju staklasto ispržiti sitno seckani crni luk. Dodati kockice bundeve i dinstati oko 10 minuta. Oljuštiti i iseckati paradajz i staviti u sud sa bundevom, dodati izgnječen i iseckan beli luk i začine. Preliti supom i kuvati da namirnice omekšaju. Izmiksirati, vratiti u sud i kuvati da supa prokuva. Posuti sitno seckanim listom peršuna, umešati pavlaku i poslužiti.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 23:02
KUVANA I DINSTANA JELA
Varivo od bundeve i tikvica
Potrebno:
1 kg očišćene bundeve
1 manja tikvica
1 kašika domaćeg ajvara
1 kašika domaćeg dodatka od povrća
2 kašike ulja
1 kašika bezglutenskog brašna
1 manja glavica crnog luka
1 ravna kašika aleve paprike
so, mleveni crni biber
Priprema:
Bundevu oprati, oljuštiti, očistiti od semena i droždine i iseći na kockice. Isto uraditi i sa tikvicom. Staviti u lonac, preliti vodom da masa ogrezne i kuvati napola. Na ugrejanom ulju staklasto propržiti sitno seckani crni luk, dodati brašno i propržiti zapršku, dodati alevu papriku, malo preliti vodom i umešati u lonac. Dodati ajvar, dodatak od povrća, promešati i još malo prokuvati da povrće omekša. Kao prilog može se poslužiti faširano meso.
Varivo od bundeve i tikvica
Potrebno:
1 kg očišćene bundeve
1 manja tikvica
1 kašika domaćeg ajvara
1 kašika domaćeg dodatka od povrća
2 kašike ulja
1 kašika bezglutenskog brašna
1 manja glavica crnog luka
1 ravna kašika aleve paprike
so, mleveni crni biber
Priprema:
Bundevu oprati, oljuštiti, očistiti od semena i droždine i iseći na kockice. Isto uraditi i sa tikvicom. Staviti u lonac, preliti vodom da masa ogrezne i kuvati napola. Na ugrejanom ulju staklasto propržiti sitno seckani crni luk, dodati brašno i propržiti zapršku, dodati alevu papriku, malo preliti vodom i umešati u lonac. Dodati ajvar, dodatak od povrća, promešati i još malo prokuvati da povrće omekša. Kao prilog može se poslužiti faširano meso.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 23:03
PRŽENA I PEČENA JELA
Punjena bundeva
Potrebno:
1 bundeva oko 3 kg
25 dg mlevenog svinjskog mesa
15 dg mlevenog junećeg mesa
15 dg rendanog kačkavalja
3 kašike bezglutenskih mrvica
5 dg maslaca
2 kašike ulja
2 glavice crnog luka
2 čena belog luka
2 jajeta
1 limun
1 kašika sitno seckanog lista peršuna
so, mleveni ncrni biber
Priprema:
Odseći vrh bundeve i poklopac sačuvati. Izvaditi semenke i polovinu debljine mesa, pa ih iseći na kockice. Na ulju staklasto propržiti sitno seckani crni luk, pa dodati svinjsko i juneće mleveno meso i nastaviti sa prženjem uz mešanje. Kada meso malo porumeni, skinuti ga s plotne i umešatii seckani beli luk, peršun, limunov sok, jaja i seckano meso bundeve. Posoliti i pobiberiti, promešati i ovim nadevom napuniti bundevu. Poklopiti sa odsečenim poklopcem bundeve i peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 1 sat i 15 minuta na temperaturi od 180oC. Posle toga vremena izvaditi bundevu, skinuti poklopac i posuti po nadevu i bundevi mešavinu od prezle, struganog sira i maslaca isečenoig na listiće. Vratiti je ponovo u pećnicu i peći još 15 minuta bez poklopca. Poslužiti toplo.
Punjena bundeva
Potrebno:
1 bundeva oko 3 kg
25 dg mlevenog svinjskog mesa
15 dg mlevenog junećeg mesa
15 dg rendanog kačkavalja
3 kašike bezglutenskih mrvica
5 dg maslaca
2 kašike ulja
2 glavice crnog luka
2 čena belog luka
2 jajeta
1 limun
1 kašika sitno seckanog lista peršuna
so, mleveni ncrni biber
Priprema:
Odseći vrh bundeve i poklopac sačuvati. Izvaditi semenke i polovinu debljine mesa, pa ih iseći na kockice. Na ulju staklasto propržiti sitno seckani crni luk, pa dodati svinjsko i juneće mleveno meso i nastaviti sa prženjem uz mešanje. Kada meso malo porumeni, skinuti ga s plotne i umešatii seckani beli luk, peršun, limunov sok, jaja i seckano meso bundeve. Posoliti i pobiberiti, promešati i ovim nadevom napuniti bundevu. Poklopiti sa odsečenim poklopcem bundeve i peći u prethodno zagrejanoj pećnici oko 1 sat i 15 minuta na temperaturi od 180oC. Posle toga vremena izvaditi bundevu, skinuti poklopac i posuti po nadevu i bundevi mešavinu od prezle, struganog sira i maslaca isečenoig na listiće. Vratiti je ponovo u pećnicu i peći još 15 minuta bez poklopca. Poslužiti toplo.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 23:04
ZIMNICA
Mešani pekmez od bundeve
Potrebno:
3 kg bundeva
1 kg kiselih jabuka
1 kg šargarepe
2 kg smeđeg šećera
3 limuna
2 šipke vanile
1 kašičica cimeta
Priprema:
Bundevu oprati, osušiti, izrezati na veće kocke i ispeći u pećnici. Šargarepu oprati, očistiti i iseći na tanke kolutove. Jabuke oprati, očistiti i iseći na komade. U posudu za kuvanje staviti pripremljenu šargarepu, preliti je vodom i kuvati da omekša. Pred kraj kuvanja dodati pripremljene jabuke i kuvati da sve omekša, propasirati i zajedno sa vodom u kojoj se kuvalo staviti u čisti sud. Dodati pečenu izgnječenu bundevu. Dodati šećer, šipke vanile i kuvati uz neprestano mešanje da se pekmez zgusne. Pri kraju u kuvanu masu dodati usitnjeno meso i sok limuna i kuvati još 4 minute. Vruć pekmez sipati u čiste, suve i zagrejane manje tegle i staviti ih u ugrejanu pećnicu da se uhvati kora.
Mešani pekmez od bundeve
Potrebno:
3 kg bundeva
1 kg kiselih jabuka
1 kg šargarepe
2 kg smeđeg šećera
3 limuna
2 šipke vanile
1 kašičica cimeta
Priprema:
Bundevu oprati, osušiti, izrezati na veće kocke i ispeći u pećnici. Šargarepu oprati, očistiti i iseći na tanke kolutove. Jabuke oprati, očistiti i iseći na komade. U posudu za kuvanje staviti pripremljenu šargarepu, preliti je vodom i kuvati da omekša. Pred kraj kuvanja dodati pripremljene jabuke i kuvati da sve omekša, propasirati i zajedno sa vodom u kojoj se kuvalo staviti u čisti sud. Dodati pečenu izgnječenu bundevu. Dodati šećer, šipke vanile i kuvati uz neprestano mešanje da se pekmez zgusne. Pri kraju u kuvanu masu dodati usitnjeno meso i sok limuna i kuvati još 4 minute. Vruć pekmez sipati u čiste, suve i zagrejane manje tegle i staviti ih u ugrejanu pećnicu da se uhvati kora.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
Re: Vitamini iz kuhinje od A - B
od vidovdan Uto Okt 12 2010, 23:04
Kompot od bundeve
Potrebno:
2 kg očišćene bundeve
80 dg smeđeg šećera
Priprema:
Bundevu oprati, oljuštiti, očistiti od semena i iseći na kockice. U veći sud staviti kocke bundeve i svaki red posipati šećerom. Sud poklopiti i ostaviti na hladnom mestu da prenoći. Ocediti sok i staviti ga da proključa, dodati kockice bundeve i kuvati da postanu staklaste. Ostaviti da se ohladi, a zatim kockice poslagati u manje tegle. Preliti ih ostatkom hladnog soka u koji se prethodno umeša konzervans prema količini kompota.
LEKOVITOST BUNDEVE
Sok bundeve protiv nesanice
Potrebno:
1 kg očišćene bundeve
2 l vode
med
Priprema:
Očišćenu i na komade isečenu bundevu obariti da bude mekana i procediti. Pre spavanja popiti po čašu soka u kojoj se kuvala bundeva, pomešanu sa jednom kašičicom meda.
Pege i fleke
Potrebno:
20 dg očišćene bundeve
Priprema:
Očišćenu bundevu obariti da bude mekana, ohladiti i izgnječiti u kašu. Na delove kože sa pegama ili flekama naneti pripremljenu kašu u vidu maske i ostaviti da deluje 20 minuta. Treba ponoviti više puta sve dok ne nestanu pege ili fleke na koži.
Protiv akni
Potrebno:
10 dg bundeve
Priprema:
Lice i vrat oprati i u vidu maske naneti nastruganu bundevu. Ostaviti da stoji 10 minuta. Masku skinuti i lice oprati mlakom vodom, a kožu premazati odgovarajućim vitaminskim kremom za lice, prema tipu kože.
Tonik za sve tipove kože
Potrebno:
10 dg narendane bundeve (ili sok od bundeve)
Priprema:
Tanak sloj vate potopiti u sveži sok bundeve i staviti na lice i vrat u obliku obloga ili narendanu bundevu staviti na isto mesto u obliku maske. Ostaviti da deluje 15—20 minuta, skinuti i kožu oprati mlakom vodom, a zatim je premazati odgovarajućim vitaminskim kremom. Postupak ponoviti 2—3 puta nedeljno.
Potrebno:
2 kg očišćene bundeve
80 dg smeđeg šećera
Priprema:
Bundevu oprati, oljuštiti, očistiti od semena i iseći na kockice. U veći sud staviti kocke bundeve i svaki red posipati šećerom. Sud poklopiti i ostaviti na hladnom mestu da prenoći. Ocediti sok i staviti ga da proključa, dodati kockice bundeve i kuvati da postanu staklaste. Ostaviti da se ohladi, a zatim kockice poslagati u manje tegle. Preliti ih ostatkom hladnog soka u koji se prethodno umeša konzervans prema količini kompota.
LEKOVITOST BUNDEVE
Sok bundeve protiv nesanice
Potrebno:
1 kg očišćene bundeve
2 l vode
med
Priprema:
Očišćenu i na komade isečenu bundevu obariti da bude mekana i procediti. Pre spavanja popiti po čašu soka u kojoj se kuvala bundeva, pomešanu sa jednom kašičicom meda.
Pege i fleke
Potrebno:
20 dg očišćene bundeve
Priprema:
Očišćenu bundevu obariti da bude mekana, ohladiti i izgnječiti u kašu. Na delove kože sa pegama ili flekama naneti pripremljenu kašu u vidu maske i ostaviti da deluje 20 minuta. Treba ponoviti više puta sve dok ne nestanu pege ili fleke na koži.
Protiv akni
Potrebno:
10 dg bundeve
Priprema:
Lice i vrat oprati i u vidu maske naneti nastruganu bundevu. Ostaviti da stoji 10 minuta. Masku skinuti i lice oprati mlakom vodom, a kožu premazati odgovarajućim vitaminskim kremom za lice, prema tipu kože.
Tonik za sve tipove kože
Potrebno:
10 dg narendane bundeve (ili sok od bundeve)
Priprema:
Tanak sloj vate potopiti u sveži sok bundeve i staviti na lice i vrat u obliku obloga ili narendanu bundevu staviti na isto mesto u obliku maske. Ostaviti da deluje 15—20 minuta, skinuti i kožu oprati mlakom vodom, a zatim je premazati odgovarajućim vitaminskim kremom. Postupak ponoviti 2—3 puta nedeljno.
vidovdan- Administrator
- Broj poruka : 731
Datum upisa : 22.06.2009
:: Korisne Stvari :: Mali Saveti
Strana 1 od 1
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|